Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tranzicija". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

FAKULTET ZA OBRAZOVANJE

DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA

ZA RUKOVODEĆE KADROVE UNIVERZITETA

PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD

SEMINARSKI RAD IZ MAKROEKONOMIJE

- TRANZICIJA -

Novi Sad, 2009. godine

SADRŽAJ

1. UVOD .........................................................................................3

2. TEORETSKI DEO ......................................................................4

2.1. OBLICI TRANZICIJE.....................................................4

2.2. TRANZICIJA U PRIVREDI............................................5

2.3.TRANZICIJA U SRBIJI...................................................6

3. ZAKLJUČAK................................................................................8

4. IZVORI.........................................................................................9

UVOD

Krajem dvadesetog veka socijalizam kao društveno uređenje i privredni model prestao je da bude alternativa kapitalističkom privrednom modelu. Glavni uzrok njegovog urušavanja bila je neefikasnost sistema i odsustvo motivacije kod radnika. Iako su zvanične statistike prikazivale rast privredne aktivnosti koji je nekada prevazilazio stope rasta razvijenih tržišnih privreda, nije se radilo o zdravom rastu. To nije bio rast koji stvara, već rast koji uništava vrednost preduzeća. Ista situacija je bila i u našoj zemlji. Direktno državno administriranje, a zatim i samoupravljanje, odredili su našu ekonomsku istoriju posle Drugog svetskog rata. U takvom ekonomskom sistemu nije postojala jasna i direktna veza između rezultata i vrednovanja rada. Posledično, lični dohoci su se u potpunosti otuđili od stvorene vrednosti i ostvarenog uspeha. Takvo stanje vodilo je niskoj motivaciji, a ona niskoj produktivnosti. Faktičko stanje se nije priznavalo, pa je pokrenut proces "socijalizacije gubitaka". Takav stav i odnos prema preduzećima lošeg finansijskog zdravlja imao je domino efekat na jaka preduzeća. Sumarni efekat prethodnih procesa doveo je do urušavanja socijalizma i odustajanja od tzv. "socijalističke paradigme". Početkom 90-ih godina XX veka Srbija je, poput ostalih socijalističkih zemalja, ušla u period tranzicije. Naime, prevođenje bivših socijalističkih u tržišne ekonomije predstavlja proces tranzicije, koji kreira nov poslovni ambijent i novu institucionalnu infrastrukturu.

TEORETSKI DEO

Oblici tranzicije

Tranzicju je moguće posmatrati iz različitih uglova: pravnog, političkog, ekonomskog, kulturološkog, sociološkog. Svaki od pomenutih aspekata značajan je za ozbiljno i temeljno sagledavanje ove teme, koja zaokuplja pažnju ne samo stručne javnosti, već predstavlja predmet interesovanja najvećeg broja građana. Činjenica da živimo u periodu koji karakterišu sistemske promene, čiji će tok direktno opredeliti budućnostgrađana Srbije, postavlja pred nas pitanje: da li je stvarni uticaj građana navođenje javnih poslova srazmeran problemima sa kojima se susrećemo i u kojoj meri su građani motivisani da uzmu učešće u javnom životu i kreiranju društvenih prilika? Na početku puta kada se govori o tranziciji, najčešće se u obzir uzimaju njena tri pojavna oblika. Prvi je ekonomski i on podrazumeva prelazak iz komandne, planske,dirigovane u tržišnu ekonomiju. Na ovom polju, ključni termini koji su prisutnisu: privatizacija, lieralizacija, prestrukturiranje. Drugi je politički i za njega je karakterističan prelazak iz jednopartijskog, ideološkog, u višepartijski, demokratski sistem. Demokratijzacija i pluralizam su najprisutniji pojmovi, koji treba da predoče karakter promena političkog sistema.Treći je pravni i on pretpostavlja izlazak iz perioda vladavine nasilja ideološkog, komunističkog aparata i uspostavljanja principa i prakse vladavine prava. Ustanovljavanje nezavisnog sudstva i jasna podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, u skladu sa vladajućim standardima u razvijenim demokratskim društvima, pretpostavka su celokupnog društvenog preobražaja.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]